Opis
Opis:
Porodica pastrmki obuhvata dobro pokretne i brze ribe sa izduženim, tankim telom. Stanište su im planinske reke i potoci, a neke vrste naknadno prodiru i u more. Veliki broj predstavnika ove porodice živi u moru, a mresti se u slatkim vodama usled čega prevaljuju ogromna rastojanja. Potočna pastrmka ima veću glavu sa tupom njuškom i velikim ustima u kojima su veoma oštri zubi. Peraja su joj zaobljena i čvrsta i prilično široka. Leđa su joj u zavisnosti od staništa tamnozelena, tamnosiva ili tamnosmeđa, a ponekad gotovo siva. Bokovi su joj obično zelenkasti ili žućkasti, a trbuh srebrnast, žućkast ili svetlosiv. Ima lepo i proporcionalno telo i ubraja se u dobre i brze plivače.
Pastrmka se raspoznaje po crvenim ili crnim tačkicama po telu. Crvenkastih tačkica obično ima nešto manje i mogu biti u prelivima od jarkocrvene do svetlocrvene boje. U vreme mresta boje postaju nešto intezivnije, jače i lepše. Ona koja živi u plićim vodama, gde je dno šljunkovito, obično je svetlijih boja, a ako nastanjuje dublje vode, pećine ili špilje, skoro je crna. Mlade pastrmke se od starijih razlikuju po boji, koja im se ustaljuje tek posle druge godine.
Potočna pastrmka koja nastanjuje istu reku može se razlikovati i to u zavisnosti od mesta življenja, pa se događa da se pastrmka iz gornjeg toka reke dosta razlikuje od one iz donjeg toka iste reke.
U našoj ponudi se nalazi Dužičasta pastrmka. Slatkovodna dužičasta pastrmka nešto je šira i snažnija od potočne pastrmke. Telo, uključujući i peraja, joj je prekriveno tamnim pegama, a leđa su joj tamnozelene boje. Po bokovina, koji srebrnasto svetlucaju, se pruža šarena linija duginih boja koja nijansom prelazi na crveno, i zbog toga je i dobila ime dužičasta pastrmka. Migratorne forme sa zapada Severne Amerike imaju čelično-srebrnu boju (“steelhead”) i ulaze iz Tihog okeana u velike reke, kojima migriraju uzvodno na prirodona plodišta radi mresta.
Rasprostranjenost:
Dužičasta pastrmka poreklom je iz voda zapadne, pacifičke obale Severne Amerike (Kalifornija, Kanada, Severna Amerika), a na prostore Evrope i Balkana je stigla 1893. godine. Ubrzo je iz ribnjaka ušla i u otvorene vode i privikla se kako u rekama, tako i u jezerima.
Dužičasta pastrmka se u Srbiji masovno gaji u ribnjacima uglavnom zbog toga što dobro podnosi letnju povišenu temperaturu vode i do 25 °C.
Dužičasta pastrmka se zadržava u otvorenim vodama, a u nekima je postala vrsta koja se razmnožava i ima svoje populacije. U nekim vodama postiže maksimalnu težinu i do 10 kg. Trofejima se smatraju primerci od 30 cm dužine. Prosečna lovna težina je od 200 do 900 grama.
Dužičasta pastrmka kao mala hrani se planktonom i epizoonom, a zatim sitnim vodenim larvama insekata, odraslim insektima i račićima, a kasnije prelazi na krupniju hranu, npr. mlađ riba.
Način života i ishrana:
Dužičasta pastrmka mresti se u rano proleće (mart – april), pa sve do maja. Tada po telu dobija još izražajnije boje, “mresnu odoru”. U to vreme menja i boju mesa i dobija jači riblji miris. Izleže do 2000 jajašaca, a polno je zrela između druge i treće godine kad je dugačka od 20 do 25 cm.
Nutritivna vrednost:
Pastrmka ne samo što je veoma ukusna i zdrava, već je dokazano da je odličan saveznik u borbi sa lošim raspoloženjem. Sadrži vitamin B, koji je najbolji prirodni antidepresiv. Pastrmka sadrži vitamin B koji je najbolji prirodni antidepresiv. Loše raspoloženje, depresija, stres, napetost i nervoza najčešće su posledice brzog tempa života, ali mogu da budu i posledica nepravilne ishrane. Mnoge namirnice poseduju sastojke koji popravljaju raspoloženje, podstiču lučenje hormona sreće i zadovoljstva.
Preporučuje se dijabetičarima i osobama sa visokim krvnim pritiskom. Pastrmka je niskokalorična i sadrži malo natrijuma (40 mg u 100 g) pa štiti od kardiovaskularnih tegoba.
