Opis
Opis:
Plodovi mora sastoje se od dagnji, komadića hobotnice, surimija, dagnji i gambora i kao takav je namenjen ljubiteljima svih morskih plodova koji uživaju u laganoj mediteranskoj kuhinji.
Upotreba:
Morski plodovi su ukusni i zdravi. Mogu se spremati na mnogo načina. Bilo sa belim ili crvenim sosom, sa maslinovim uljem, morski plodovi moraju biti sastavni deo svakodnevne ishrane. Zašto? Zato što se jednostavno spremaju. Preporučujemo uz špagete ili pirinač.
Pre spremanja, morske plodove treba ostaviti da se odmrznu. Prilikom prženja, preporuka je da se prže u dosta maslinovog ulja a tokom spremanja iscediti limunov sok. Uz njih ide dobro malo slanine. Ako ih kuvate, onda u belom vinu dok ne ispari, dodati slatku pavlaku i uz dodatak malo soli, pobiberiti i staviti dosta peršuna.
Ukoliko ih kuvat eu crvenom sosu, onda sve raditi kao i prilikom spremanja u belom sosu, sem što treba dodati seckani paradajz ili sok od paradajza, crni i crveni luk.
Nutritivna vrednost:
Poznato je da najdugovečniji ljudi na planeti svoju ishranu pretežno zasnivaju na ribi. Međutim, i ostali morski plodovi veoma su zdravi. Sadrže omega-3 masne kiseline, pa bi ih trebalo jesti barem jednom nedeljno. Na taj način, kažu stručnjaci, imaćete zdravo srce i bitno će se smanjiti šanse da dobijete srčani udar. Osim toga, morski plodovi su puni vitamina, minerala i ulja. A evo zašto bi trebalo da budu neizostavan deo menija, naročito leti:
– Lignje imaju samo 70 kalorija na 100 grama. Sadrže proteine, omega-3 masne kiseline, bakar, cink, vitamin B i jod. Svaki od ovih sastojaka čini dobro zdravlju. Na primer, bakar je važan za apsorpciju i metabolizam gvožđa. Vitamin B2 može da ublaži migrene, a fosfor pomaže kalcijumu da izgradi kosti i zube. Jedite ih sveže, za predjelo, ali vodite računa da ne budu pržene, jer ćete prženjem povećati unos kalorija (za čak tri puta), ali i transmasti koje nose rizik za nastanak nekih vrsta karcinoma.
– Dagnje imaju najviši nivo omega-3 masnih kiselina od svih školjki. Bogate su jodom, pa stoga odlične za one koji imaju neaktivnu štitnu žlezdu i žene srednjih godina koje se žale na umor. Obiluju i folnom kiselinom i vitaminom B12, usled čijeg nedostatka se javljaju umor, konfuzija, čak i oštećenja nerava. Činija dagnji zadovoljiće dnevne potrebe za ovim vitaminom, ali trudnice iz predostrožnosti ne bi trebalo da ih jedu.
– Hobotnica je takođe niskokalorična. Na primer, 85 grama sadrži 140 kalorija i nimalo zasićenih masti. Obiluje vitaminom B, kalijumom, selenom, gvožđem, ali i aminokiselinom koja smanjuje nivo holesterola u krvnim sudovima. Hobotnica deluju umirujuće na nervni sistem, dobra je u prevenciji bolesti srca, pomaže osobama koje pate od manjka gvožđa…
– Škampi, rakovi, gambori sadrže cink, jod, selen, malo masnoća i kalorija (oko 100 kalorija na 100 grama), visok nivo vitamina B12. Selen je dobar za imuni sistem i optimalan rad štitne žlezde. U 100 grama račića nalazi se samo 76 kalorija. Ipak, ako imate visok holesterol, jedite ih samo povremeno.
